Tkivna transglutaminaza

edit
Transglutaminaza 2 (C polipeptid, protein-glutamin-gama-glutamiltransferaza)

Prikaz tkivne transglutaminaze baziran na PDB 1KV3.
Dostupne strukture
1KV3, 2Q3Z, 3LY6, 3S3J, 3S3P, 3S3S
Identifikatori
SimboliTGM2; G-ALPHA-h; GNAH; TG2; TGC
Vanjski IDOMIM: 190196 MGI: 98731 HomoloGene: 3391 GeneCards: TGM2 Gene
EC broj2.3.2.13
Ontologija gena
Molekularna funkcija • aktivnost protein-glutaminske gama-glutamiltransferaze
• proteinsko vezivanje
• GTP vezivanje
Celularna komponenta • mitohondrija
• ćelijska membran
Biološki proces • remodelovanje krvnih sudova
• indukcija apoptoze
• izopeptidno unakrsno povezivanje preko N6-(L-izoglutamil)-L-lizina
Pregled RNK izražavanja
podaci
Ortolozi
VrstaČovekMiš
Entrez705221817
EnsemblENSG00000198959ENSMUSG00000037820
UniProtP21980P21981
RefSeq (mRNA)NM_004613NM_009373
RefSeq (protein)NP_004604NP_033399
Lokacija (UCSC)Chr 20:
36.76 - 36.79 Mb		Chr 2:
158.12 - 158.15 Mb
PubMed pretraga[1][2]
Protein-glutamine gamma-glutamyltransferase
Identifikatori
EC broj 2.3.2.13
CAS broj 80146-85-6
IntEnz IntEnz view
BRENDA BRENDA entry
ExPASy NiceZyme view
KEGG KEGG entry
MetaCyc metabolic pathway
PRIAM profile
PDB RCSB PDB PDBe PDBj PDBsum
Ontologija gena AmiGO / EGO
Pretraga
PMC articles
PubMed articles
NCBI Protein search

Tkivna transglutaminaza (tTG, TG2) je 78 kDa, od kalcijuma zavisni enzim (EC 2.3.2.13) iz familije γ-glutamiltransferaza (transglutaminaza).[1][2] Poput drugih transglutaminaza, on formira unakrsne veze u proteinima između ε-amino grupe lizinskih ostataka i γ-karboksamidne grupe glutaminskih ostataka. Nastale inter- ili intramolekulske veze su veoma otporne na proteolizu (proteinsku degradaciju). Pored unakrsnog vezivanja, tTG katalizuje i druge tipove reakcija uključujući deaminaciju, GTP-vezivanje/hidrolizu, i ima izopeptidazno dejstvo.[3] Za razliku od drugih članova transglutaminazne familije, tTG se može naći u intracelularnim i ekstracelularnim prostorima raznih tipova tkiva i prisutan je u mnoštvu različitih organa uključujući srce, jetru, i tanka creva. Intracelularni tTG je izobilan u citosolu, a u malim količinama je prisutan i u jedru i mitohondrijama.[2] Smatra se da intracelularni tTG ima važnu ulogu u apoptozi.[4] U ekstracelularnom prostoru, tTG se vezuje za proteine ekstracelularnog matriksa (ECM),[5] sa posebno jakim vezivanjem za fibronektin.[6] Ekstracelularni tTG uzima udela u ćelijskoh adheziji, ECM stabilizaciji, zarastanju rana, receptorskog signalizaciji, ćelijskoj proliferaciji, i ćelijskoj motilnosti.[2]

tTG je posebno poznat po tome što je autoantigen u celijačnoj bolesti, doživotnoj bolesti usled koje konzumiranje dijetarnog gluten uzrokuje patološki imunski respons koji dovodi do inflamacije tankih creva i naknadne atrofije.[7][8][9]

Reference

  1. ↑ Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; nije zadan tekst za reference po imenu Kiraly
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; nije zadan tekst za reference po imenu Klock
  3. ↑ Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; nije zadan tekst za reference po imenu Facchiano
  4. ↑ Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; nije zadan tekst za reference po imenu McConkey
  5. ↑ Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; nije zadan tekst za reference po imenu Lortat-Jacob
  6. ↑ Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; nije zadan tekst za reference po imenu Akimov
  7. ↑ Griffin M, Casadio R, Bergamini CM (December 2002). „Transglutaminases: nature's biological glues”. Biochem. J. 368 (Pt 2): 377–96. DOI:10.1042/BJ20021234. PMC 1223021. PMID 12366374. 
  8. ↑ Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; nije zadan tekst za reference po imenu DiRaimondo
  9. ↑ Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; nije zadan tekst za reference po imenu Sabatino

Literatura

  • Nicholas C. Price, Lewis Stevens (1999). Fundamentals of Enzymology: The Cell and Molecular Biology of Catalytic Proteins (Third izd.). USA: Oxford University Press. ISBN 019850229X. 
  • Eric J. Toone (2006). Advances in Enzymology and Related Areas of Molecular Biology, Protein Evolution (Volume 75 izd.). Wiley-Interscience. ISBN 0471205036. 
  • Branden C, Tooze J.. Introduction to Protein Structure. New York, NY: Garland Publishing. ISBN: 0-8153-2305-0. 
  • Irwin H. Segel. Enzyme Kinetics: Behavior and Analysis of Rapid Equilibrium and Steady-State Enzyme Systems (Book 44 izd.). Wiley Classics Library. ISBN 0471303097. 
  • Robert A. Copeland (2013). Evaluation of Enzyme Inhibitors in Drug Discovery: A Guide for Medicinal Chemists and Pharmacologists (2nd izd.). Wiley-Interscience. ISBN 111848813X. 
  • Gerhard Michal, Dietmar Schomburg (2012). Biochemical Pathways: An Atlas of Biochemistry and Molecular Biology (2nd izd.). Wiley. ISBN 0470146842. 

refs = [1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

}}

Spoljašnje veze

  • Endomysial antibodies Arhivirano 2021-05-12 na Wayback Machine-u
  • A collection of substrates and interaction partners of TG2 is accessible in the TRANSDAB, an interactive transglutaminase substrate database.
  • p
  • r
  • u
PDB Galerija
1kv3: Ljudska tkivna transglutaminaza u GDP vezanoj vormi
1kv3: Ljudska tkivna transglutaminaza u GDP vezanoj vormi  
  • p
  • r
  • u
2.3.1: osim amino-acilne grupe
2.3.2: Aminoaciltransferaze
2.3.3: konverzija u alkil pri transferu
B enzm: 1.1/2/3/4/5/6/7/8/10/11/13/14/15-18, 2.1/2/3/4/5/6/7/8, 2.7.10, 2.7.11-12, 3.1/2/3/4/5/6/7, 3.1.3.48, 3.4.21/22/23/24, 4.1/2/3/4/5/6, 5.1/2/3/4/99, 6.1-3/4/5-6
  1. ↑ Király R, Demény M, Fésüs L (December 2011). „Protein transamidation by transglutaminase 2 in cells: a disputed Ca2+-dependent action of a multifunctional protein”. FEBS J. 278 (24): 4717–39. DOI:10.1111/j.1742-4658.2011.08345.x. PMID 21902809. 
  2. ↑ Klöck C, Diraimondo TR, Khosla C (July 2012). „Role of transglutaminase 2 in celiac disease pathogenesis”. Semin Immunopathol 34 (4): 513–22. DOI:10.1007/s00281-012-0305-0. PMID 22437759. 
  3. ↑ Facchiano F, Facchiano A, Facchiano AM (2006). „The role of transglutaminase-2 and its substrates in human diseases”. Front. Biosci. 11: 1758–73. DOI:10.2741/1921. PMID 16368554. 
  4. ↑ McConkey DJ, Orrenius S (October 1997). „The role of calcium in the regulation of apoptosis”. Biochem. Biophys. Res. Commun. 239 (2): 357–66. DOI:10.1006/bbrc.1997.7409. PMID 9344835. 
  5. ↑ Akimov SS, Krylov D, Fleischman LF, Belkin AM (February 2000). „Tissue transglutaminase is an integrin-binding adhesion coreceptor for fibronectin”. J. Cell Biol. 148 (4): 825–38. DOI:10.1083/jcb.148.4.825. PMC 2169362. PMID 10684262. 
  6. ↑ Diraimondo TR, Klöck C, Khosla C (April 2012). „Interferon-γ activates transglutaminase 2 via a phosphatidylinositol-3-kinase-dependent pathway: implications for celiac sprue therapy”. J. Pharmacol. Exp. Ther. 341 (1): 104–14. DOI:10.1124/jpet.111.187385. PMC 3310700. PMID 22228808. 
  7. ↑ Lortat-Jacob H, Burhan I, Scarpellini A, Thomas A, Imberty A, Vivès RR, Johnson T, Gutierrez A, Verderio EA (May 2012). „Transglutaminase-2 interaction with heparin: identification of a heparin binding site that regulates cell adhesion to fibronectin-transglutaminase-2 matrix”. J. Biol. Chem. 287 (22): 18005–17. DOI:10.1074/jbc.M111.337089. PMC 3365763. PMID 22442151. 
  8. ↑ Di Sabatino A, Vanoli A, Giuffrida P, Luinetti O, Solcia E, Corazza GR (August 2012). „The function of tissue transglutaminase in celiac disease”. Autoimmun Rev 11 (10): 746–53. DOI:10.1016/j.autrev.2012.01.007. PMID 22326684.